Limun

Za vas koji ste me čitali na starom mjestu i znali  za limun, možda naslućivali i njegovu   vrijednost, a pripisivala sam mu gotovo magijsku vrijednost, onu ... recimo ... koju u mom religijskom poimanju svijeta ima Ljubav... pa moram vam reći da suši se. 

Već sam mu ljetos orezala trećinu krošnje, suhih grana i mislila sam da će to biti dovoljno da ga spasim. 

No, kako sam bila prezauzeta i, možda i idifrrentna, sa stavom bit će što bude...limun je odlučio umirati polagano. 

Kad mi je sin rekao da izgleda da ove zime baš nećemo ubrati limuna - trgnula sam se.

Prišla sam mu sa naočalama i vidjela na granama i lišću koloniju sitnih, smeđih štitastih ušiju.

Ozela sam škare, odrezala grančicu i uputila se u poljoapoteku.

Kaže doktor limunolog: "Oho! Ovo neće ići bez pravih otrova. Imate li dozvolu."

Nasmijala sam se kiselkasto gorko i izustila "ne".

Mislim, dozvola za otrove, to ne znam tko bi uopće izdao jednoj gospođi u godinama koja ovaj...

Prekinuo je moj unutarnji minolog i rekao: "Ma nema veze… dat ću vam na svoje ime". Objasnio mi doziranje i preporučio obilato prskanje.

I jesam...prvi put u 20 godina je prskan, inače je bio zdrav ko dren, i nosio je plodove cijelu zimu, sve do pojave novih.

Sad...ako se oporavi, a nadam se da hoće, plodove ćemo imati tek iduće zime, i to možda.

Nije ni bitno, trenutno je bitno sam da preživi.

...

Bonus: prvi dan na poslu, nakon godišnjeg, troje ljudi mi se istinski obradovalo. Jedan široki osmijeh i jedno muško tapšanje po ramenu uz riječi "drago mi je da si se vratila". Da sam manje zbrčkana, i da nemam repova koliko imam, možda bi čak se, desiti velim, ali ja ne znam... Ma znate: Dobriša.

I prigodna: pjesma